Kriza Pravničkih Karijera: Da li je Vredno Čekati na Bolje?

Pravni fakultet je decenijama važio za siguran izbor, put ka prestižu i stabilnoj budućnosti. Međutim, današnja realnost za mlade pravnike u Srbiji je daleko od te idealizovane slike. Suočeni sa prezasícenim tržištem, niskim početnim platama, sistemom veza i nejasnim perspektivama, mnogi diplomirani pravnici - pa čak i oni sa položenim pravosudnim ispitom - stoje na raskršću. Osnovno pitanje koje se nameće glasi: da li ostati u mestu i nadati se nečemu, ili krenuti drugim putem?

Prezasicenje Tržišta: Brojke koje Zabrinjavaju

Jedan od korenih problema je ogroman broj novih pravnika koji svake godine izađu sa fakulteta. Kao što primećuju korisnici foruma, "ima previše pravnika, a kad je ponuda velika, poslodavac će uvek uzeti onog ko je spreman da radi za siću". Ova situacija nije samo rezultat državnih fakulteta; privatni fakulteti su dodatno doprineli "štancovanju poluproizvoda", kako neki to opisuju, što dodatno snižava vrednost diplome i povećava konkurenciju za svaki oglas. Pad broja upisanih studenata na nekim pravnim fakultetima možda ukazuje na to da se mladi konačno "opametili", ali za one koji su već u procesu, ovo je hladna uteha.

Razlika između Beograda i unutrašnjosti je ogromna. Dok se u glavnom gradu još uvek mogu naći prilike, u manjim mestima situacija je često beznadežna. Poslovi se gotovo isključivo dele preko veze, a ponude za volontiranje ili rad za minimalac postaju normom. Kao što jedna koleginica ističe, ponekad je lakše dobiti posao sa srednjom školom nego sa pravničkom diplomom, jer poslodavac ne želi da plaća stručnjaka za administrativne poslove.

Ponos ili Preživljavanje? Borba oko Plate od 35.000 Dinara

Jedna od najžučnijih tema među kolegama je pitanje prihvatljive početne plate. Da li je pristajanje na posao za 30.000 do 40.000 dinara ponizavanje ili realan korak ka sticanju iskustva? Stavovi su duboko podeljeni.

Sa jedne strane, postoje oni koji smatraju da je to "ponižavajuće" za diplomiranog pravnika, posebno onog sa položenim pravosudnim ispitom. Oni ističu da se time snižava vrednost celokupne profesije i stvara začarani krug u kom poslodavci nikada neće povećavati plate jer će uvek postojati neko ko će pristati na manje. "Pitanje je zašto bi bili xyz klonovi kad to nikom od nas dugoročno ne odgovara", zapita se jedan korisnik. Naglašava se da od toga kako radimo i na šta pristajemo danas, zavisi i budućnost sledećih generacija pravnika.

Sa druge strane, mnogi ističu tešku ekonomsku situaciju i nemogućnost da se čeka idealan posao. "Šta ako je neko u porodici bolestan pa su neophodne pare za lečenje? Možda je neko iz porodice u kojoj niko od članova nije zaposlen?" Za mnoge, plata od 35.000 dinara jeste "bolje nego 0" i predstavlja most ka nečemu boljem. Iskustvo stečeno na takvom mestu može biti ključno za naredni posao. Kako jedna koleginica kaže: "Kreneš od nečega, pa posle kad ti se ukaže prilika ideš dalje."

Advokatura: San ili Noćna Mora?

Za mnoge, advokatura je vrhunac pravničke karijere - sinonim za samostalnost, izazov i finansijski uspeh. Međutim, put do tog cilja je izuzetno trnovit.

Bez porodične kancelarije ili jakih veza, početak u advokaturi podrazumeva višegodišnje volontiranje ili rad za simboličnu nadoknadu. Kolege sa iskustvom opisuju početne plate pripravnika od 100 evra mesečno, a često i potpuni nedostatak bilo kakve nadoknade. Radno vreme je često neograničeno, sa stalnim prekovremenim radom i nošenjem posla kući. Nakon položenog pravosudnog, situacija se poboljšava, ali ne drastično. Plata advokata saradnika može biti oko 60.000 dinara, ali uz rad od 8 do 19 sati i više.

Osim toga, otvaranje sopstvene kancelarije nosi ogromne troškove: upisnina u Advokatsku komoru od 4.000 evra, kirija, oprema, doprinosi. Naplata usluga je mukotrpna i spora, a konkurencija je nemilosrdna. Kako jedna koleginica advokat podeli: "Sve što zaradim odlazi na poreze, doprinose, članarinu, kiriju i troškove... Bukvalno odem u banku s nalogom za isplatu 1000 dinara jer sve ostalo prosleđujem na obaveze."

Ipak, za one kojima je advokatura prava strast, sve ove prepreke su deo puta. Kao što jedan iskusniji kolega primećuje: "Prvo vreme jedeš korenje, a posle tačno znaš šta hoćeš i šta ti treba... Sve za šta se boriš biće tvoje."

Državni Sektor: Sigurna Luka ili Zamka?

Državni sektor privlači mnoge obećanjima stabilnosti, fiksnog radnog vremena i beneficija. Međutim, ulazak u državne ustanove gotovo da je nemoguć bez politicke veze ili preporuke. Čak i kada se raspisuje konkurs, često je unapred poznato ko će dobiti posao. Plate u državnom sektoru su takođe niske na početku (oko 35.000 - 45.000 dinara za referente), a napredovanje je sporo i često uslovljeno političkom podobnošću.

Rad kod javnog beležnika ili izvršitelja se često pominje kao dobra opcija. Međutim, i tu su plate veoma varijabilne - od 30.000 za pripravnike do 60.000 i više za saradnike sa iskustvom. Rad je intenzivan i rutinski, sa malo prostora za kreativno pravničko delovanje. Kao što neko primeti, "notari i izvršitelji žive bogovski, oni da. Ali zaposleni kod njih ne."

Gde Ima Nade? Alternativni Putevi

Svesni mračne slike, mnogi pravnici počinju da traže alternative unutar i van struke:

• Prekvalifikacija: Sve je češći slučaj da pravnici usmeravaju ka IT sektoru, marketingu, pisanju ili drugim delatnostima gde vide veći potencijal za napredak i bolje zarade. Kao što jedna koleginica kaže: "Mogu mnogo više zaraditi sa mnogo manje truda bilo gde drugde."
• NVO sektor i Medunarodne Organizacije: Ovo može biti izazovno područje sa zanimljivim sadržajem rada, ali i tu su veze često presudne.
• Nastava: Rad na fakultetima ili u srednjim školama zahteva dodatno školovanje (master, doktorat) i, opet, dobre veze unutar akademske zajednice.
• Odlazak u Inostranstvo: Za one koji imaju hrabrosti, odlazak u inostranstvo i rad u potpuno drugoj branši postaje sve primamljivija opcija, naročito kada se uporedi potencijalna zarada i kvalitet života.

Zaključak: Šta Dalje?

Situacija je svakako kompleksna i teška. Nema jedinstvenog odgovora koji odgovara svakom pravniku. Ključ je u realnoj proceni sopstvene situacije, strpljenju i upornosti.

Za one koji duboko vole pravo i advokaturu, put će biti izuzetno težak, ali ispunjavajući. Za njih, savet je da istraju, stiču iskustvo gde god mogu, grade mrežu kontakata i spremaju se za dugoročnu borbu.

Za one kojima su finansijska stabilnost i kvalitet života prioritet, možda je pametnije razmotriti brzu prekvalifikaciju ili usmeravanje ka granama sa većom potražnjom. Diploma pravnika i stečeno analitičko razmišljanje su vredne veštine koje se mogu primeniti na mnogim drugim poljima.

Najvažnije je ne pasti u zamku beskonačnog čekanja i pasivnosti. Kako jedna od korisnica foruma mudro primeti, pitanje nije samo u tome da li je bolje raditi za 35.000 dinara ili ne raditi ništa. Pitanje je i da li ćemo ostati zarobljeni u toj niskoj cifri godinama ako pristanemo bez ikakvih uslova i bez traženja boljeg. Aktivnost, kontinuirano učenje (bilo u struci, bilo van nje) i spremnost na promene čine se kao jedini izlaz iz ove kolektivne krize pravnické profesije u Srbiji.

Konačno, možda je vreme da se kao zajednica prestanemo prepucavati oko toga ko je više ili manje propatio, a da počnemo da podržavamo jedni druge i tražimo sistemska rešenja za poboljšanje uslova za sve. Jer, kako se kaže, od toga kako radimo i na šta pristajemo danas, zavisi kako će naša deca živeti sutra.