Stručni ispit i licenca za bezbednost i zdravlje na radu (BZR): Sveobuhvatan vodič za buduće stručnjake

Dobrodošli u sveobuhvatan vodič posvećen jednom od ključnih koraka u karijeri svakog ko želi da se bavi bezbednošću i zdravljem na radu - polaganju stručnog ispita i sticanju licence. Ovaj članak nastao je na osnovu brojnih iskustava, pitanja i dijaloga kandidata na forumima, a ima za cilj da vam pruži jasnu, konciznu i korisnu sliku o celokupnom procesu. Proći ćemo kroz sve faze: od uslova i prijave, preko pripreme i samog polaganja, do novih zakonskih promena i obnove licence. Ovaj tekst predstavlja sintezu stotinama komentara i iskustava, pripremljen da vam uštedi vreme i olakša put do vaše licence.

Zašto je stručni ispit i licenca neophodni?

Rad kao lice za bezbednost i zdravlje na radu podrazumeva visok stepen odgovornosti. Ovaj posao nije samo administrativne prirode; radi se o zaštiti ljudskih života i zdravlja na radnom mestu. Da bi se obezbedila stručnost i kontinuitet znanja, država je propisala da se ovi poslovi mogu obavljati samo od strane lica koja poseduju odgovarajuće uverenje o položenom stručnom ispitu, odnosno licencu. Bez ovog dokumenta, vaš potpis na aktima o proceni rizika ili drugim dokumentima iz oblasti BZR nije validan, a samim tim ni vaša profesionalna uloga. Licenca se izdaje na pet godina, a njeno obnavljanje je uslovljeno sticanjem bodova kroz kontinuirano usavršavanje na edukacijama.

Trenutni uslovi i buduće promene: Šta nas čeka?

Ovo je verovatno najaktuelnije i najkontroverznije pitanje u poslednje vreme. Prema važećim propisima, za polaganje stručnog ispita i dobijanje licence formalno nije uslovljeno visokim obrazovanjem određenoga profila. Međutim, nacrt novog zakona donosi bitne promene. Planira se da će poslove u oblasti BZR, pod novim nazivima "savetnik" ili "saradnik", moći da obavljaju isključivo lica koja imaju minimum 240 ili 180 ESPB bodova iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka.

Ova odredba izaziva zabrinutost kod mnogih iskusnih stručnjaka koji nemaju takav profil obrazovanja, a već godinama uspešno rade u ovoj oblasti. Kao moguće rešenje za postojeća lica sa iskustvom, a bez tehničke diplome, pominje se prelazni rok od pet godina radnog iskustva u oblasti BZR, uz obavezu sticanja odgovarajućeg obrazovanja u tom periodu. Ovo je još uvek u fazi nacrta, a usvajanje zakona se očekuje tokom narednog perioda. Stoga, aktuelni kandidati koji nemaju tehničku diplomu imaju motiv da što pre polože ispit kako bi stekli status pre tranzicije.

Pored obrazovanja, novi zakon jasnije reguliše i samu licencu. Prvi put se dobija na osnovu položenog stručnog ispita, obrazovanja i iskustva, važi pet godina i košta oko 3000 dinara. Da bi se licenca obnovila, neophodno je tokom petogodišnjeg perioda sakupiti određeni broj bodova na edukacijama i usavršavanjima iz oblasti BZR, čime se podstiče kontinuirano unapređenje znanja.

Kako izgleda sam stručni ispit? Struktura i iskustva

Stručni ispit je podeljen na četiri glavna dela i sprovodi se tokom jednog dana. Organizacija je rigorozna, ali ispitivači su, prema brojnim iskazima, korektni i spremni da pomognu ukoliko vide da kandidat poseduje osnovno znanje.

1. Opšti deo: Međunarodno i domaće zakonodavstvo

Prvi deo ispita usmen je i obuhvata pitanja iz međunarodnih konvencija (ILO Konvencija 161 o službama medicine rada, Revidirana evropska socijalna povelja) i osnivačkih akata Evropske unije koji regulišu BZR. Pitanja se često tiču principa prevencije iz Direktive 89/391/EEC, prava i obaveza učesnika u zdravstvenoj zaštiti, te prava naših državljana pri zapošljavanju u zemljama EU (pod jednakim uslovima, bez diskriminacije).

Drugi deo ovog segmenta bavi se domaćim propisima: Zakonom o radu, Zakonom o zdravstvenom osiguranju, Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju. Ovdje se mogu naći pitanja o skraćenom radnom vremenu, godišnjem odmoru, pravu na zdravstvenu zaštitu, obaveznom penzijskom osiguranju, uslovima za zasnivanje radnog odnosa i slično. Ovaj deo kandidati obično opisuju kao lakši, pod uslovom da su propise detaljno pročitali.

2. Pismeni deo: Procena rizika za konkretno radno mesto

Ovo je praktični deo ispita koji traje dva sata. Kandidat dobija nasumično odabrano radno mesto (npr. zidar, elektromonter, automehaničar, viljuškarišta, krojаč, radnik na deponiji) i zadatak mu je da za njega izradi procenu rizika. Na raspolaganju vam je lista opasnosti i štetnosti koju dobijete od komisije, a možete koristiti i sopstvenu. Korišćenje drugih literature nije dozvoljeno.

Ključni koraci u radu su:

• Opis poslova i radnog mesta.
• Prepoznavanje i utvrđivanje svih relevantnih opasnosti i štetnosti.
• Procena rizika po izabranoj metodi (npr. Kinney metoda je često korišćena i preporučena).
• Utvrđivanje da li je radno mesto sa povećanim rizikom. Ovo je kritična tačka! Mesta koja podrazumevaju rad na visini, u dubini, sa eksplozivnim materijama ili opasnim mašinama obično jesu.
• Predlog mera za otklanjanje ili smanjenje rizika (kolektivne, organizacione, lična zaštitna sredstva).
• Zaključak koji jasno navodi nivo rizika i preporuke.

Greška koju mnogi prave je što ne navode mere zaštite ako utvrde da mesto nije sa povećanim rizikom. Mere zaštite treba navesti uvek! Takođe, obratite pažnju na formu - jasno označite odgovore, koristite crtice, budite precizni.

3. Usmeni deo: Procena rizika (teorijski aspekt)

Nakon pismenog rada, usmeno ćete braniti svoj pristup proceni rizika. Pitanja se obično tiču:

• Grupisanja opasnosti i štetnosti.
• Sadržaja plana za sprovodenje postupka procene rizika.
• Određivanja lica odgovornih za procenu.
• Objašnjenja šta sadrži snimak organizacije rada ili stručni nalaz o ispitivanju uslova radne okoline.

Ovaj deo često vodi načelnica Uprave, a prema iskustvima, ona je rigorozna, ali fer. Zahtevaju se konkretni odgovori, a ne opšte fraze.

4. Usmeni deo: Pravilnici

Poslednji, a za mnoge i najobimniji deo, podrazumeva poznavanje brojnih podzakonskih akata. Izvlači se ceduljica sa tri, a nekad i četiri pitanja iz različitih pravilnika. Najčešće se pojavljuju pitanja iz sledećih oblasti:

• Bezbednost mašina: Tehnička dokumentacija, deklaracija o usaglašenosti, znak usaglašenosti, projektovanje mašina radi lakšeg rukovanja.
• Rad na gradilištu: Zahtevi za obeležavanje, saobraćajne površine, mere zaštite od obrušavanja, izvođenje radova u blizini saobraćajnica.
• Štetnosti iz radne okoline: Granične i akcione vrednosti za buku i vibracije, mere zaštite, način merenja hemijskih materija.
• Rad u specifičnim uslovima: Rad sa azbestom, rad u kesonima (normalan i nadpritisak), rad na visini (skele, radne platforme).
• Organizacija BZR: Pravilnik o načinu pružanja prve pomoći, pravilnik o lekarskim pregledima (vrste pregleda), pravilnik o mladima i trudnicama.

Ispitivač na ovom delu je obično prof. Željko Ćurguz, koji je poznat po postavljanju podpitanja ako odgovor nije dovoljno precizan. Ključ je da znate brojčane vrednosti (npr. granična vrednost buke je 85 dB(A), donja akciona 80 dB(A)) i suštinu svakog pravilnika.

Kako se pripremiti za ispit? Saveti i preporuke

Priprema za ispit zahteva posvećenost i sistematičan rad. Evo nekoliko dokazanih saveta od onih koji su prošli:

1. Koristite zvanične izvore: Sve potrebne zakone i pravilnike možete besplatno preuzeti sa sajta Ministarstva rada, zapošljavanja, boračke i socijalne politike (Uprava za bezbednost i zdravlje na radu) ili iz Pravnog informacionog sistema. Skinite Pravilnik o programu, načinu i visini troškova polaganja stručnog ispita - u njemu je prilog sa tačnim listom pitanja i propisa.
2. Razmotrite kupovinu skripte ili priručnika: Na tržištu postoji nekoliko priručnika (npr. izdavača TehPro ili Međunarodnog instituta iz Novog Sada) koji sumiraju gradivo. Oni mogu biti dobra polazna osnova, ali nikada ne zanemarujte čitanje celih propisa, jer skripte često ne sadrže sve detalje koji se mogu pitati. Budite oprezni prilikom kupovine - proverite da li je materijal ažuriran (poslednje izmene pravilnika su bile 2019. i 2020. godine).
3. Vežbajte procenu rizika: Napišite bar 5-10 procena za različita radna mesta. Koristite različite metode. Tražite primere od kolega koji su položili. Fokusirajte se na razlikovanje radnih mesta sa i bez povećanog rizika.
4. Učite na pamet brojeve i definicije: Granične vrednosti, broj tuševa, vremena zadržavanja u kesonu, visine zaštitnih ograda - ove brojke često budu presudne.
5. Ne zanemarujte opšti deo: Iako se čini lakim, zahteva razumevanje. Nemojte ga učiti napamet, već pokušajte da shvatite logiku propisa.
6. Polaganje bez prethodnog kursa je moguće: Mnogi kandidati su uspešno položili samo uz samostalnu pripremu. Kursevi (koji koštaju i po 27.000 dinara) mogu biti korisni za one koji nemaju predznanje iz oblasti ili vole strukturisan pristup, ali nisu obavezni.

Česta pitanja i nedoumice kandidata

P: Koliko se čeka na termin za polaganje nakon prijave?
O: U normalnim okolnostima, čeka se 1.5 do 2 meseca. Ako prijavite u septembru, očekujte polaganje u novembru/decembru. Zbog epidemije COVID-19, rokovi su možda nešto duži, a grupe su manje.

P: