Studiranje psihologije u Srbiji: Sve što treba da znate

Da li sanjate o tome da postanete psiholog? Da li vas fascinira ljudski um, ponašanje ili želja da pomognete drugima? Studiranje psihologije predstavlja izazovan, ali i izuzetno ispunjavajuć put. U ovom sveobuhvatnom vodiču, proći ćemo kroz sve aspekte studija psihologije u Srbiji - od izbora fakulteta i pripreme za prijemni, do specijalizacija i budućih mogućnosti na tržištu rada. Bez obzira da li ste srednjoškolac koji bira dalji put ili neko ko želi da promeni karijeru, ovde ćete naći korisne informacije.

Gde se može studirati psihologija u Srbiji?

Prvo pitanje koje se postavlja je lokacija. Najpoznatiji i tradicionalni izbor je, naravno, Filozofski fakultet u Beogradu, na kome se psihologija studira već decenijama. Međutim, to nije jedina opcija. Važno je znati da se studije psihologije mogu upisati i na nekoliko drugih univerziteta širom zemlje, što pruža veću fleksibilnost prilikom odabira.

U Novom Sadu, psihologija se studira na Filozofskom fakultetu, dok u Nišu postoji isti smer na lokalnom Filozofskom fakultetu. Osim državnih fakulteta, postoje i privatne visokoškolske ustanove koje nude studije psihologije. Na primer, u Beogradu postoji smer psihologije na Fakultetu za medije i komunikacije, u okviru privatnog univerziteta. Takođe, postoje programi u saradnji sa inostranim institucijama, poput saradnje jednog beogradskog privatnog univerziteta sa jednom poznatom školom iz Beča.

Pre nego što se odlučite za privatni fakultet, od suštinske je važnosti da proverite da li fakultet ima važeću akreditaciju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Diploma sa akreditovanog privatnog fakulteta trebalo bi da bude priznata na teritoriji cele zemlje, ali je uvek dobro dodatno se raspitati o tome, posebno ako razmišljate o nastavku školovanja ili radu u inostranstvu.

Prijemni ispit: Najveći izazov na putu ka upisu

Bez obzira na izbor grada ili fakulteta, prijemni ispit za psihologiju je poznat po svojoj zahtevnosti i velikoj konkurenciji. Na državnim fakultetima, broj mesta je ograničen, a interesovanje veliko. Prijemni se obično sastoji iz dva ili tri dela.

1. Test znanja iz psihologije

Ovo je ključni deo prijemnog. Literatura se obično zasniva na udžbenicima za srednje škole. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kao osnovna literatura dugo se koristio udžbenik „Uvod u psihologiju“ autora Ljubomira Žiroplje, i to njegovo najnovije, dopunjeno izdanje. U Novom Sadu i Nišu se tradicionalno koristio udžbenik „Psihologija“ za drugi razred gimnazije autora Nikole Rota i Slavoljuba Radonjića.

Međutim, budite svesni da se literatura može promeniti. Ponekad se pojave glasine o uvodenju novih udžbenika, poput onog autorke Biljane Milojević Apostolović. Najsigurniji način je da direktno proverite na sajtu fakulteta koji planirate da upišete, ili da kontaktirate studentsku službu u periodu pre prijemnog (obično od februara nadalje). Mnogi fakulteti objavljuju tačne informacije o literaturi tek u proleće.

Kako da se spremite? Pored bukvalnog učenja udžbenika „od korice do korice“, važno je razumevanje pojmova. Neki kandidati polažu uz pomoć privatnih nastavnika, drugi pohađaju pripremnu nastavu u nekoj od gimnazija, a treći uče samostalno. Rešavanje testova iz prethodnih godina (koji su često dostupni na sajtovima fakulteta) je od neprocenjive vrednosti.

2. Test opšte informisanosti (TOI)

Ovaj deo prijemnog izaziva najviše straha i kontroverzi. TOI je test koji procenjuje opšte znanje iz svih oblasti života - istorije, književnosti, umetnosti, nauke, sporta, aktuelnih dešavanja. Problem je u tome što je nemoguće naučiti „celog života“ za nekoliko meseci.

Iskustva polaznika su različita. Neki savetuju da se prate dnevne novine, gledaju kvizovi, čitaju enciklopedije. Drugi ističu da su pitanja često toliko specifična da je sve do „sreće“ - da li ćete se setiti baš tog podatka. Kritike upućene TOI-u idu u pravcu da on ne meri sposobnosti važne za budućeg psihologa, poput kritičkog mišljenja ili empatije. Zbog toga se često čuju želje da se ovaj test zameni testom sposobnosti ili inteligencije, koji bi bolje procenio potencijal kandidata.

Na nekim fakultetima, poput onog u Novom Sadu, pored testa znanja i TOI-a, postoji i treći deo - test sposobnosti. On obuhvata logičke zadatke, zaključivanje i rad sa simbolima, što zahteva brzinu i koncentraciju pod pritiskom vremena.

Bodovanje i rang lista

Konačan broj bodova za upis formira se sabiranjem bodova sa mature (ili završnog ispita u srednjoj školi) i bodova sa prijemnog. Fakulteti objavljuju rang liste kandidata, od najvišeg ka najnižem broju bodova. Broj primljenih studenata na budžet i samofinansiranje je unapred određen. Važno je napomenuti da se lista ponekad „spušta“ naknadno, jer neki od upisanih kandidata odustanu od studija, pa se oslobode mesta. Donja granica bodova za upis varira iz godine u godinu, u zavisnosti od konkurencije.

Kakav je to studij psihologije?

Ako mislite da će studije psihologije biti neprestano analiziranje snova ili razgovori o problemima, možda ćete se iznenaditi. Osnovne akademske studije (traju 4 godine) su prvenstveno teorijske i istraživačke. U prvim godinama se izučavaju osnovne discipline: opšta psihologija, razvojna psihologija, socijalna psihologija, psihologija ličnosti, fiziološka osnova ponašanja.

Veliki izazov za mnoge studente predstavljaju predmeti kao što su Statistika i Metodologija psiholoških istraživanja. Psihologija je empirijska nauka, pa je razumevanje načina prikupljanja i obrade podataka od suštinske važnosti. Ovo uključuje rad sa statističkim programima i razumevanje naučnih metoda. Bez dobrog savladavanja ovih predmeta, teško je napredovati.

Tokom studija, studenti stiču i praktične veštine kroz vežbe iz psihološke dijagnostike (primenjujući različite testove), a kasnije i kroz obaveznu stručnu praksu. Na završnim godinama, studenti biraju izborne predmete koji im omogućavaju da se usmere ka oblastima koje ih najviše zanimaju.

Specijalizacije i module: Šta vas čeka posle osnovnih studija?

Nakon završetka osnovnih studija, stiče se zvanje diplomirani psiholog. Međutim, za većinu profesionalnih putanja, ovo je samo početak. Master studije (traju 1 godinu) su put ka specijalizaciji. U Beogradu se na master studijama biraju moduli kao što su:

• Klinička psihologija (najtraženija, ali i najkonkurentnija)
• Psihologija rada i organizacije (usmerena ka ljudskim resursima, selekciji, treningu)
• Istraživački smer (za one koji žele akademsku karijeru ili rad u istraživačkim agencijama)
• Školska psihologija / Psihologija obrazovanja

Važno je razumeti razliku između kliničke psihologije i psihoterapije. Klinički psiholog se bavi dijagnostikom psihičkih poremećaja, najčešće u bolnicama, dispanserima ili specijalizovanim ustanovama. Da bi radio u državnom zdravstvenom sistemu, obično je potrebno završiti pripravnički staž i položiti državni ispit.

Psihoterapija je, pak, posebna veština lečenja kroz razgovor. Da bi neko postao psihoterapeut, mora da prođe dugotrajnu, specijalizovanu i skuplju edukaciju u nekom od psihoterapijskih pravaca (psihoanaliza, kognitivno-bihejvioralna terapija, gestalt, itd.). Ove edukacije traju godinama i podrazumevaju i sopstvenu terapiju kandidata. Osnovne studije psihologije same po sebi ne kvalifikuju osobu za obavljanje psihoterapije.

Šta me zanima? Forenzička, sportska, kriminalistička psihologija...

Mnogi mladi ljudi privuče ideja o poslu sličnom onom iz serija poput "Criminal Minds". Oblast koja se bavi psihologijom kriminala i analizom ponašaja počinioca zove se forenzička psihologija. U Srbiji, kao zaseban smer na osnovnim studijama, ona ne postoji. Najbliži prilaz može biti smer "Prevencija i tretman poremećaja ponašanja" na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, gde se izučavaju i predmeti poput psihologije kriminala.

Međutim, put do takve specijalizacije je indirektan. Najčešće se započinje osnovnim studijama psihologije, a zatim se traži dodatna obuka, specijalizacija ili master u inostranstvu. Slično je i sa sportskom psihologijom - radi se o uskoj specijalizaciji koja zahteva dodatno obrazovanje nakon osnovne diplome.

Ono što je dobro znati je da psihologija ima široku primenu. Pored već pomenutih oblasti, psiholozi rade u marketingu (istraživanje tržišta i potrošača), u nevladinim organizacijama, u centrima za savetovanje, u vojsci i policiji, u call centrima za pružanje psihološke pomoći, i kao stručni saradnici u školama.

Zaposlenje: Kakve su šanse na tržištu rada?

Ovo je možda najteže pitanje. Situacija na tržištu rada za psihologe u Srbiji je kompleksna. Sa jedne strane, svake godine se diplomira veliki broj psihologa sa državnih i privatnih fakulteta. Sa druge strane, broj otvorenih radnih mesta u državnim ustanovama (bolnice, škole, centri za socijalni rad) je ograničen, a često zahteva i dobre veze.

Ipak, to ne znači da nema mogućnosti. Privatni sektor postaje sve važniji. Kompanije traže psihologe za odeljenja ljudskih resursa (HR), za regrutovanje, obuku, razvoj kadrova i ocenu performansi. Marketing i istraživanje javnog mnjenja takođe predstavljaju perspektivne grane. Razvoj privatne prakse (psihoterapije ili savetodavnog rada) je moguć, ali zahteva ozbiljnu dodatnu investiciju u edukaciju i izgradnju reputacije.

Kliuč za zapošljavanje često leži u sticanju iskustva paralelno sa studijama. Volontiranje u relevantnim organizacijama (centri za žrtve nasilja, hotline za pomoć, nevladine organizacije), učešće na projektima, dobro poznavanje engleskog jezika i statističkih programa - sve to može znatno povećati vašu konkurentnost.

Studiranje u inostranstvu i programi razmene

Ako razmišljate o širem horizontu, vaša diploma sa akreditovanog fakulteta u Srbiji može biti korak ka daljem usavršavanju u inostranstvu.